Фондација развија основна начела људске солидарности, хуманости и племенитости и у том циљу подстиче и награђује стваралаштво даровитих уметника и студената позоришне, филмске и других сродних уметности.
Фондација развија основна начела људске солидарности, хуманости и племенитости и у том циљу подстиче и награђује стваралаштво даровитих уметника и студената позоришне, филмске и других сродних уметности.
„Дан Отворених врата“ је активност разматрања и расправе о садржајним питањима из појединих области драмске уметности, која су најчешће инспирисана и ослоњена на културно наслеђе Ружице Сокић, легатима и архивама Југословенске кинотеке, као и на друге научне подлоге. Дан Отворених врата је догађај који се организује једном месечно, у току позоришне сезоне, као мањи скуп професионалних лица на челу са предавачем –модератором. Присутни саслушају предавање модератора, а затим разматрају тему у форми салона, или када је сесија студената – у форми радионице. Предавања и дискусије се тонски снимају и материлаји приређују за употребу. Намера је да већина материјала буде коришћена као допуна стручног образовања студената.Пројекат је заживео у 2019. год. и делом је финасиран од стране Министарства за културу и информисање Р. Србије. Дo крaja гoдинe тoкoм “Дaнa oтвoрeних врaтa”oствaрeнo je шeст врлo успeшних и зaнимљивих сусрeтa, чији су модератори били: Проф. Др. Нбојша Ромчевић, на тему „Професија SHOWRUNNER“, Прoф.др Jeлeнa Пeрић, на тему „Почетак театра у Србији у 19. Веку“, драмска уметница Весна Станковић-Милекић, на тему „Шта после Академије“, Миодраг Мија Илић, драмски писац и публициста на тему „Драмски писци у време постдрамског театра“, Божидар зечевић, филмолог, историчар филма и критичар, на тему „Шта је то добар филм“, Проф.др Милован Здравковић на тему „Савремени менаџмент и продукција у позоришту на темељима европске баштине“.
Прва сесија је одржана 19. маја 2019. године, предавач-модератор је била Весна Станковић, тема дана: „Шта после Академије“
Весна Станковић, дугогодишња чланица Југословенског драмског позоришта је младим глумцима дала неке директне и корисне савете о томе, на који начин да сами пројектују своју глумачку каријеру. Поуке упућене младим глумцима примане су са великом радозналошћу и биле су пропраћене бројним питањима и исказима мишљења. Посебно, Весна је нагласила следеће: “Ви сте одлучили да се бавите овом професијом, да се бавите глумом, и премда многи верују да је најтеже уписати студије глуме, прави проблеми заправо почињу онда када кренете да крчите себи пут након студија. Суштинско питање тада је: шта после студија? Свако од вас претендује на улогу а све је више студената глуме!“ Такође, медијатор је учесницима скупа предложила више професионалних могућноисти за самостално обезбеђивање рада, као и прихода за живот. Нагласила је:”Пре свега, морамо много и стално да радимо на себи, да се усавршавамо.” Већина присутних слушалаца узела је активно учешће у дискусији и питањима, својим искуствима и недоумицама.
Друга сесија је одржана 26. маја 2019. године, предавач-модератор био је проф. др Небојша Ромчевић, тема дана: „Професија SHОWRUNNER“.
Као човек који је у свом креативном бићу успешно спојио бављење теоријским радом у области театрологије, али и бављење практичним аспектима представљачких уметности, професор Ромчевић је одржао предавање, код нас још увек недовољно познатој професији “шоуранера”. Она се у номенклатури нових занимања и у терминологији телевизијске продукције и индустрије западних земаља појављује као професија која обједињује улогу писца, односно аутора, уредника скрипта и извршног продуцента. Овом занимљивом и информативном предавању присуствовали су бројни слушаоци - колеге Небојше Ромчевића, некадашњи студенти Факултета драмских уметности и људи са интересовањима из области културе.
Трећа сесија је одржана 16. јуна 2019. године, модератор је била проф. др Јелена Перић, тема дана: „Почетак театра у Срба у 19. веку“.
Предавање о овој, јавности недовољно познатој теми, почецима позоришног живота у Србији – било је прожето
занимљивим и необичним подацима, детаљима, примерима и анегдотама, које су га учиниле интересантним и
динамичним.
Отварање позоришних сцена у Србији у 19 веку, затим пораст драмских дела , наслови представа, ствараоци
улога критика и друго, чине склоп важне културне баштине. Путем историјских приказа ових категорија,
освежавају се драгоцена искуства која су и данас актуелна за савремени театарски живот у Србији. Десетак
респектабилних учесника скупа, високо квалификованих стручњака, својом расправом су то потврдили доста
жустро.
Четврти сусрет је одржан 13. Октобра, Предавач - модератор био је Миодраг Мија Илић, наш познати драмски писац и публистица, са темом “ДРАМСКИ ПИСЦИ У ВРЕМЕ ПОСТДРАМСКОГ ТЕАТРА“.
За своје предавање одабрао је изузетно актуелну тему, која је блиско прихваћена од стране учесника сесије. Спонтано предавање је често имало и дијалог, тако да је остварена креативна расправа о неким кључним питањима везаним за тему о нелингвистичким елементима којима се проширује појам драмског текста.
Пети Дан Отворених врата, одржан је 17. новембра Предавач – модератор је био Божидар Зечевић, филмолог, историчар филма и филмски критичар, изабрао је за тему актуелно и провокативно питање “ ШТА ЈЕ ТО ДОБАР ФИЛМ? “
Предавач је нагласи: Када говоримо о томе шта је то добар филм, онда морамо, пре свега, говорити о ономе што је у филму филмско, а не о ономе што је у филм унето из других уметности. Интерпретацијом неколко еминентним филмских мислилаца И аутора , предавач је дао јасно И упечатљиво листу кључних компонената које су нужне да буду остварене у филму да би био и ФИЛМ БИО ДОБАР ! Предавање је прихаћено од стране присутних на сесији, не само са задовољством , већ и са инспирацијом за садржајни разговор.
Шести дан Отворених врата - Радионица је одржана 29. септембра
Поводом Дана Европске баштине у организацији Града Београда за 2019. годину, Фондација је учествовала са темом “Савремени менаџмент и продукција у позоришту на темељима европске баштине”. Предавање студентима, у форми радионице, одржао је проф др Милован Здравковић, са посебним нагласном на процес еволуције послова продукције позоришне претставе И на савремене захтеве.