Фондација развија основна начела људске солидарности, хуманости и племенитости и у том циљу подстиче и награђује стваралаштво даровитих уметника и студената позоришне, филмске и других сродних уметности.
Фондација развија основна начела људске солидарности, хуманости и племенитости и у том циљу подстиче и награђује стваралаштво даровитих уметника и студената позоришне, филмске и других сродних уметности.
У свечаној атмосфери, 14. децембра 2020. године, на Дан фондације и годишњицу рођења славне позоришне и филмске глумице Ружице Сокић (1934-2013), отворен је њен легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. У присуству свега петоро гостију, поштујући све мере Кризног штаба које су на снази због пандемије COVID 19, говор је одржао њен супруг, Мирослав Лукић, оснивач и управитељ Фондације Ружице Сокић.
Овај догађај пропратило је преко 60 медија у земљи и региону, што указује на широко интересовање за врхунска достигнућа наше далеко познате драмске уметнице.
У легату Ружице Сокић налази се значајна позоришна и друга архивска грађа, велики број награда, део библиотеке са више од стотину књига са посветама али и намештај из стана Ружице Сокић који је припадао њеном оцу Петру Сокићу (1893-1964), суоснивачу и уреднику предратног листа „Правда“.
Удружeњe „Aдлигaт“ je културнa нaдгрaдњa oслoњeнa нa Mузej књигa и Mузej путoвaњa, oбa у Бeoгрaду, a кojи сe тeмeљe нa дрaгoцeнoм скoрo трoвeкoвнoм библиoфилскoм нaслeђу пoрoдицe Лaзић.
Свojу културну мисиjу Удружeњe je прoширилo прихвaтaњeм, пoрeд брojних лeгaтa eминeнтних литeрaрних личнoсти, и лeгaтe еминeнтних личнoсти дрaмскe, бaлeтскe и oпeрскe умeтнoсти. Присуствo легата Ружице Сокић, као и њене Фoндaциje дoпринoси сaжeтoм и инспирaтивнoм oбликaвaњу oвoг тeaтрoлoшкoг дeлa Mузeja.
Предеседник „Адлигата“ Виктор Лазић је истакао, да задивљује уметнички опус Ружице Сокић . Током своје каријере одиграла је више од 400 улога: 97 у позориштима, 28 телевизијских улога, 57 у ТВ-серијама, 199 радио-улога и 51 улога на филму, а истакла се као тумач лирских, комичних и трагикомичних улога, нарочито у савременом репертоару домаћих драматичара и страним делима авангарде и модерне драматургије.
Уз све горе наведено, не треба заборавити њен педагошки рад на Академији „Браћа Карић“, писањe књиге „Страст за летењем“ (која је доживела два издања), као и писање разних пригодних текстова.
Такође, кроз велики број интервјуа, Ружица је даровито, у свом популарном и уверљивом стилу ширила мисао о тежини и величини глумачког позива.