Добродошли на сајт Фондације Ружице Сокић
Osnivački akt fondacije
Идемо у сусрет 14. децембру када ћемо обележити годишњицу рођења Ружице Сокић, једне од наших највећих и најплоднијих глумица која је подједнако била заступљена у сва четири медија. Тог дана ће на кући у Крунској 50. у којој је живела скоро 30 година бити постављена спомен плоча.
Матурирала је у Трећој женској гимназији, а глуму дипломирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1958, у класи проф. Јосипа Кулунџића. Као глумица прво се представила на сцени Савременог позоришта 1958. године, одакле је 1962. прешла у Атеље 212 у Београду, у коме остаје до одласка у пензију. Играла је, поред матичних, на више београдских сцена у више од осамдесет позоришних представа. Глумачку славу своје земље проносила је поносно и достојанствено у више европских главних градова, у Русији (Москва, Петроград), САД (Њујорк, Лос Анђелес, Риџвуд, Патерсон), Мексику, Ширасу, Персеполису...
Неопходан је већи опсег који би обухватио квалитет и квантитет њених улога. Нисмо имали глумицу са тако великим волуменом улога: деведесет седам улога у позориштима, двадесет седам телевизијских улога, педесет седам у тв-серијама, сто деведесет девет радио-улога и на филму педесет једну улогу. Бројка од четиристо тридесет једне улоге упозорава. Занимљиво је да позоришне улоге остварила у двадесет једном позоришном окриљу.
Истакла се као тумач лирских, комичних и трагикомичних улога, нарочито у савременом репертоару домаћих драматичара и страним делима авангардне и модерне драматургије. Ружица Сокић се бавила педагошким радом: водила је класу глуме на Академији уметности »Браћа Карић« (1996– 2000).
Међу њеним ученицима неколико се показало као врло успешно обучених са отвореним талентом и затим успешним уметничким радом.
У току богатог глумачког живота добила је већи број награда:
Прва награда на Југословенском телевизијском фестивалу Блед 65, за улогу у ТВ драми Девојка са три оца, 1965; Сребрна арена у Пули за улогу у филму Горки део реке, 1965; Стеријина награда за улогу Милеве у Крмећем касу А. Поповића, 1966; Статуета »Ћуран« за улогу Мир–Јам у представи Рањени орао на Данима комедије у Светозареву 1974; Златна арена у Пули за насловну улогу у филму Жута, 1974; Стеријина награда за улогу Госпаве у Чуду у Шаргану Љ. Симовића, 1976; Златна арена у Пули за улогу у филму Ужичка република, 1976; Златна колајна за монодраму Теби, моја Долорес на Фестивалу монодраме и пантомиме, Земун 1981; Седмојулска награда Републике Србије за животно дело, 1989; »Статуета Јоаким Вујић«, за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Републици Србији, Крагујевац, 1998; »Златни медаљон« на Свечаностима «Љубиша Јовановић», Шабац, 1999; »Златни беочуг«, Београда, Културно–просветна заједница Београда, 1999; Награда глумцу комичару на 19. »Нушићевим данима« у Смедереву 2002; Награда „Павле Вуисић“ за животно дело, Филмски сусрети, Ниш, 2004; Награда «Жанка Стокић» 2007; Награда за животно дело „Добричин прстен“, 2011.
Ружица Сокић се огледала и као писац. Њена књига Страст за летење, 2010, у издању Лагуне, доживела је више издања.
Ružičin literarni talenat je bio veliko iznenađenje za našu kulturnu javnost. U knjizi su date sjajne opservacije o njenim kolegama, prijateljima i kulturnim veličinama sa kojima se susretala i sarađivala.
О Ружици Сокић плодној позоришној и филмској уметници објављене су до сада четири књиге. Поводом доделе „Добричиног прстена“ објављена је 2012. године монографија Ружица Сокић, коју је приредио Зоран Т. Јовановић.
Pozdravni govor Miroslava Lukića
Današnji dan mislim da predstavlja zaokruženje istorije velika dramske umetnice Ružice Sokić stvaranjem njene Fondacije. Ovaj tekst ima za cilj da ta istorija ostane zapisana.
Ružica Sokić bila je velika dramska umetnica Srpskog pozorišta i filma. Od dramske sekcije svoje gimnazije , preko studija glume , a zatim kroz igru u nekoliko beogradskih pozorišta, a naročito igrom u Ateljeu 212. Ružica je ceo svoj život , samu sebe predala teatarskoj sceni.
Slavu i poštovanje velike glumice stekla je takođe i brojnim ulogama u tada postojećem Jugoslovenskom Filmu, kao i na Televiziji Srbije
U nacionalnoj kulturi Srbije, njeno učešće ima poseban značaj , kao umetnika pretežno opredeljenog u afirmaciji domaćih dramskih pisaca.
Od blizu 60 godina njenog umetničkog života, proveo sam sa njom polovinu i bio aktivan svedok lepote i robovanja glumačkom pozivu.
Glumci, kao i svi drugi reproduktivni umetnici : pevači, igrači , muzičari i drugi, nose sudbinu da su brže zaboravljeni, zahvaljujući generacijskim promenama, nego drugi umetnici koji ostavljaju materijalna dela. Povelje, nagrade, programi,plakate, su dokazni materijali kreativnih napora, muka i uspeha ! Srećom, film i TV trake su sredstva koji ostavljaju više traga o delima glumaca i drugih pratećih , ili srodnih umetničkih sadržaja.
Mali narodi lakše i brže zaboravljaju svoje veličine, svoje pretke koji su životu svog naroda dali značajan doprinos. Zato sam odlučio da potpomognem potrebu trajnog sećanje na veliku Ružicu Sokić tako što ću formirati njenu FONDACIJU .
Ciljevi Fondacije su da u njeno ime , i pretežno njenom teško stečenom
imovinom , bude potpomagan razvoj pozorišne i filmske umetnosti, putem podrške i pomoći pojedinim umetnicima ili programima zemlje Srbije.
Takvom Odlukom ispunjavam potrebu svog pijetete, poštovanja i ljubavi , koje nosim prema Ružici i čvrstoj potrebi ispunjenja njene poslednje želje Izražene malo pre kraja svog rano prekinutog života
„ molim vas, nemojte me zaboraviti“..
Dragi prijatelji, hvala vam što ste prihvatili moju želju da kao projatelji i poštovaoci Ružice i njene umetnosti, budete članovi prvog upravnog odbora Fondacije Ružice Sokić.
Kao osnivač Fondacije ja ću istovremeno biti i U pravitelj Fondacije i na tom mestu, izvršavati vaše Odluke koje će te svojim programima ipripremati i donositi, kao i zakonske obaveze Fondacije.
Dozvolite mi da u Ružicino i svoje ime otvorim
I sednicu Uprovnog odbora Fondacije „Ružica Sokić“
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++