ФОНДАЦИЈА

РУЖИЦЕ СОKИЋ



Ружица о себи како је почела да пише књигу "Страст за летењем"

Прво, ево «какав беше мој случај«! Током сезоне 2002-03 десило се да сам играла неких 8 престава истовемено у три позоришта, тако да сам скоро сваки дан била на сцени. Већ доста уморна у марту нађем 8 дана и брже боље одем са мужем у Бад Клаинкирхам - да би се БАР МАЛО СКИЈАЛА! (што кажу неки пријатељи:«маторо а шашаво« !) И ...задњег дана паднем и сломијем ногу у куку.Онда болница Клагенфурту директно хеликоптером са терена ,операција и после пет дана авиончићем директно за Београд .Па у Ортопедску болници на бањици ло дана, па кући. Шта сам све доживела , које секирације и брига за ногу, муке око свега што је дневни садржај чувека јер је неопходан 24 сата сервис, а затим стално у памети да сам изгобила толике УЛОГЕ. ! То је страшно за глумца ! И тако близу девет месеци..... Бог ме је можда казнио што сам била тако несташна, тј нестрпљива да све постигнем – и позориште у великом обиму ,а и мало спорта за своју душу ( много волим скијање). Али ко зна? .Можда ипак свако зло има и своје добро?......

А сада друго и важније. Пошто сам стално лежала и читала , колико сам могла да усресредим пажњу на разне текстове.. на потстицај свог супруга , почела сам да бележим неке симпатичне догадјаје у току сустрета и рада са познатим личностима. Прихватајући сугестију да би требало сачувати она сећања на људе којих више нема како би се будућим поколењима приближили животи оних који су стварали мозаик ове наже мале културе., ја сам наставила да пишем све ангаживаније , и емотивније , тако да сам једног дана после три-четири месеца схватила да сам скоро почела –као покојни Михиз , да пишем бројне биографије о другима.



Последња Ружичина улога на филу

Филм "ОТВОРЕНИ КАВЕЗ" је последња Ружичина улога на филму. Сећам се да ми је те 2012. године , у току њене постоперативне рехабилитације, рекла да ју је Синиша замолио да му помогне својим минималним учешћем, искуством, а и именом да уради филм.

Због тога је овај млади човек, уз велику захвалност и поштовање према Ружици, цео филм посветио њој, која, нажалост, тај филм није ни видела.

Због тога је било врло импресивно да после представе овог врло добро урађеног филма, уз претстављање учесника–реализатора филма, буде и за њих на великом платну слика Ружице са посветом.

Филм који је врло добар, заслужује назив доброг ауторског филма, занимљивих дијалога и теме. Видевши филм, а после упознавање и разговора са аутором Галићем, који ми је тада предао слику Ружице –кадар из филма, доживео сам посебно узбуђење снажним осећањем да је Ружица тим филмом потврдила и оживотворила своју жељу за Фондацијом која ће помагати младе уметнике позоришта, филма и телевизије.

Њена Фондација ће извршавати ту њену последњу жељу.
(Мирослав Лукић, оснивач и управитељ ФОНДАЦИЈЕ РУЖИЦЕ СОКИЋ.)


Loading the player...


Глумица Ружица Сокић спада међу најистакнутије српске драмске уметнице. Међу запаженије позоришне улоге се убрајају: Хани (Е. Олби, Ко се боји Вирџиније Вулф), Глорија (М. Шизгал, Тигар), Милева (А. Поповић, Крмећи кас), Госпава (Љ. Симовић, Чудо у Шаргану), Бароница Штетен (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Мир–Јам (М. Јаковљевић–Б. Михаиловић, Рањени орао), Жута (Г. Михић), Јулија (Б. Пекић, Корешподенција), Патриција (Ж. Ануј, Женски оркестар), Валерија (Е. фон Хорват, Приче из Бечке шуме), Хана (Енквист, Из живота кишних глиста), Хелена (Х. Ибзен, Авети), Шарлота (И. Бергман, Бергманова соната), Мег (М. Макдона, Лепотица Линејна), Тијана (С. Ковачевић, Велика драма).  Мери(Ј. О'Нил, Дуго путовање у ноћ), Жанка (М. Илић, Жанка), Зора Шишарка (А. Поповић, Плеј Поповић).
Играла је у више од четрдесет домаћих филмова, а на телевизији је играла у двадесетак серија и у четрдесет телевизијских драма. На Радио Београду снимила је више десетина радио– драмских остварења.




Међу телевизијским остварењима издвајају се серије:
Рађање радног народа, ред. Н. Комадина, 1969; Хроника паланачког гробља, ред. С. Стефановић Раваси, 1971; Цео живот за годину дана, ред. В. Слијепчевић – М. Ђукановић, 1971; Мајстори, ред. А. Ђорђевић, 1972; Ужичка република, ред. Ж. Митровић, 1974; Савамала, ред. Ж. Митровић, 1983; Роман о Лондону, према роману М. Црњанског, ред. М. Траиловић, 1988; Стојка, народна мајка, Танго аргентино, ред. Г. Паскаљевић, 1991; Сеобе, сц.  и ред. Александар Саша Петровић, 1994; Срећни људи, ред. А. Ђорђевић – С. Шуљагић, 1995/1996;


Најпознатије и наважније ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ДРАМЕ су:
 Девојка са три оца, ред. С. Стефановић Раваси, 1965, Права адреса, Г. Михић, ред. А. Ђорђевић, 1968; Јован и Јованка, ред. А. Ђорђевић, 1969; Назови ме, татице (са В. Старчићем), 1969; Помоћник, ред. А. Ђорђевић, 1969; Самоћа, А. Хинг, ред. С. Стефановић Раваси, 1973; Влајкова тајна, ред. Е. Галић, 1976; Сестре, ред. В. Алексић, 1981; 500 када, ред. М. Јелић, 1981; Усељење, ред. П. Зец, 1981; Јелисаветини љубавни јади, ред. В. Алексић, 1985; Силе у ваздуху, ред. С. Салетовић, 1989; Кнедле са шљивама, ред. С. Салетовић, 1992; Живот у Гробљанској, ред. С. Салетовић, 1992; Кактуси и руже, ред. П. Цвејић, 2000; Мејдан Симеуна Ђака, ред. П. Зец, ТВ Бања Лука, 1999. Истакла се као тумач лирских, комичних и трагикомичних улога, нарочито у савременом репертоару домаћих драматичара и страним делима авангардне и модерне драматургије. Ружица Сокић се бавила педагошким радом: водила је класу глуме на Академији уметности »Браћа Карић« (1996– 2000).
Међу њеним филмовима се издвајају:
Земљаци, ред. З. Рандић; 1964;  Марш на Дрину, сц. и ред. Ж. Митровић; 1964;  Горки део реке,  ред. Ј. Живановић; 1965; Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ, сц. и ред. Д. Макавејев; 1967; Боксери иду у рај, ред. Б. Ћеловић; Кад будем мртав и бео, ред. Ж. Павловић; 1967; Cross Country, сц. и ред. Младомир – Пуриша Ђорђевић; Љубав и понека псовка, ред. А. Врдољак; 1969; Жута, ред. В. Тадеј; 1974; Ужичка република, ред. Ж. Митровић; 1975; Хитлер из нашег сокака, ред. В. Тадеј; 1975; Чувар плаже у зимском периоду, ред. Г. Паскаљевић; 1976; Савамала, ред. Ж. Митровић; 1982; Бал на води, ред. Ј. Аћин; 1986; Друга Жикина династија, ред. З. Чалић; 1986; Октоберфест, ред. Д. Кресоја; 1987; Оригинал фалсификата, ред. Д. Кресоја; 1991; Танго Аргентино, ред. Г. Паскаљевић; 1993; Пун месец над Београдом, ред. Д. Кресоја; 1993; Сеобе, сц. и ред. А. Петровић; 1995; Тамна је ноћ, ред. Д. Кресоја;1999; Нормални људи, ред. О. Новковић; 2001; Све је за људе,  ред. Д. Лазић; 2002; Зона Замфирова, сц. и ред. З. Шотра, 2002.

Pozivamo poštovaoce lika i dela Ružice Sokić, koji uvažavaju ciljeve FONDACIJE RUŽICE SOKIĆ, da svojim prilozima, u skladu sa mogućnostima, potpomognu njene aktivnosti. Dinarski donatorski račun kod Raiffeisen bank a.d. Beograd br. 265- 1610310003668-75 Devizni donatoraski račun kod Raiffeisen bank a.d. Beograd br. 35265100000140100-52